др Јована Шћеповић

Позиција∶ научни сарадник
Телефон∶

Научна делатност

Бави се лексикологијом, лексикографијом и лингвокултурологијом. У центру научног истраживања јесте говор Драгачева, као и неолошка истраживања.

Научне области

  • Лексикологија
  • Лексикографија
  • Лингвокултурологија
  • Дијалектологија

Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33.

Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик LXX/1, 2023, 67–81.

Васиљевић, Анђела, Димитријевић Јована. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXVII, 2022, 459–476.

Васиљевић, Анђела, Димитријевић Јована. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XII, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021, 99–115.

Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језик LXVII/2, 2020, 425–438.

Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ (О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.

 

Рођена 9. јуна 1994. године у Ужицу.

 

Године 2013. уписала је Филолошки факултет Универзитета у Београду (студијски програм: Српски језик и књижевност, наставнички профил). Дипломирала је 8. септембра 2017. године.

На истом факултету 12. јула 2018. године завршила је мастер академске студије (смер: Српски језик), одбранивши мастер рад Антропонимска слика села Лопаша код Пожеге, под менторством проф. др Михаила Шћепановића.

Уписала је докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду (смер: Српски језик) 2018. године. Докторску дисертацију Експресивна лексика у говору Драгачева са околином – лингвокултуролошки приступ одбранила је 25. јуна 2024. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду пред Комисијом у саставу: проф. др Милош Ковачевић (председник Комисије), др Неђо Јошић, виши научни сарадник и доц. др Сања Огњановић. Ментор је био проф. др Михаило Шћепановић.

 

Професионално искуство:

 

2017‒2020. Професор српског језика као страног

  1. Наставник српског језика и књижевности (на замени) у ОШ 20. октобар [март]

2018‒19. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Владислав Петковић Дис [септембар-јун]

  1. Професор српског језика и књижевности у Приватној гимназији Милена Павловић Барили [јануар-јун]
  2. истраживач-приправник на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
  3. истраживач-сарадник на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ
  4. научни сарадник на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ

 

Јована Шћеповић је у Институт за српски језик САНУ примљена као волонтер у октобру 2018. године. Звање истраживач-приправник стекла је у јулу 2019. године, а звање истраживач-сарадник у априлу 2022. године као стално запослена на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, који је од 2020. године преименован у Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника САНУ, који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Звање научног сарадника добила је у јануару 2025. године.

 

Учешћа на научним скуповима:

 

  1. XI научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 30. март 2019, са рефератом „Текстеме унутар збирке Откровење Растка Петровића“.

 

  1. Међународна научна конференција Савремена српска фолклористика 7, Крушевац, 21‒23. јун 2019, са рефератом „Трансформација косовског мита у прозним делима Милоша Црњанског“.

 

  1. VIII студентска лингвистичка конференција Стуликон, Београд, 10‒12. мај 2019.
  2. XII научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, Крагујевац, 26. септембар 2020, са рефератом „Концепт гостопримство у српском и француском језику“ [у коауторству са Анђелом Васиљевић]
  3. Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 14, Ужице, 26‒27. април 2024, са рефератом „Пејоративи којима се именује човек у Речнику ужичког говора Р. Цвијетића“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]

 

  1. Међународна научна конференције Нове речи на друштвеним медијима, 13. новембар 2024, са рефератом ,,Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин“.

 

  1. IV Међународни симпозијум Локалните културни обележја како топоси во книжевноста за деца, 14. децембар 2024, са рефератом ,,Језичко-стилске карактеристике романа Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић“ [у коауторству са Драганом Цвијовић]

 

Радионице и популаризације науке и Речника САНУ:

 

  1. Радионица под насловом ,,Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венацДрагослава Михаиловића“, одржана је у оквиру 61. републичког зимског семинара за професоре српског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 7. фебруара 2020. године.

 

  1. Kao члан Радне групе за представљање Института за српски језик САНУ, а поводом организације његовог јубилеја ‒ 75 година постојања, Јована Шћеповић је у СШ ,,Свети Ахилије“ у Ариљу одржала радионицу ,,У лексикографским ципелама (како настаје Речник САНУ)“, 6. октобра 2022. године. Након тога, по позиву професора српског језика, истоимена радионица одржана је и у следећим школама: Електротехничка школа ,,Михаило Пупин“ (Нови Сад), Математичка гимназија (Београд), Рачунарска гимназија (Београд), Француска школа (Београд), а у коауторству са Бојаном Томић, на основу споразума Института за српски језик САНУ и Народне библиотеке у Крушевцу, одржана је и у просторијама крушевачке библиотеке.

 

Чланства:

 

  1. члан Удружења фолклориста Србије
  2. члан-сарадник Матице српске

 

Похађање летњих школа и радионица:

  1. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у сусрету.
  2. Летња школа Академије Андрић, Андрићев институт, Културе у дијалогу.

 

Библиографија:

 

  1. Пастирска лексика призренско-тимочких говора, Александар Лома (главни уредник), Недељко Богдановић (уредник), Ниш−Београд: САНУ, Огранак у Нишу−Институт за српски језик САНУ, 2024, 307 стр. [приказ у штампи 72. броја Српског дијалектолошког зборника]

 

  1. Шћеповић, Јована. Нове речи у српском језику на друштвеним медијима ‒ лексика друштвене мреже Линкдин, Новоречје бр. 12, 2025, 24‒33.

 

  1. 3. Драгана Цвијовић, Збирне именице у савременом српском језику (лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализa), Наш језик LV, св. 2, 2024, 95‒ [приказ]

 

  1. Шћеповић, Јована. Турцизми који се односе на физичке и духовне особине човека у Речнику Драгачева, Књижевност и језик LXX/1, 2023, 67–81.

 

  1. Шћеповић, Јована. Дијалекатски текстови из некадашњег драгачевског села Лопаш, Фолклористика 8/1–2, 2023, 229–237. [дијалекатски текстови]

 

  1. Вуловић Емонтс, Наташа, Јована, Шћеповић. Лексема лук као компонента фразеолошких јединица у српском језику, Језик данас 22, 2023, 1–8.

 

  1. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Српски језик: студије српске и словенске XXVII, 2022, 459–476.

 

  1. Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Институт за српски језик САНУ, Монографије 28, Београд 2020, 260 стр., Наслеђе 49, 2021, 341–345. [приказ]

 

  1. Васиљевић, Анђела, Јована, Димитријевић. О концепту гостопримство у српском и француском језику, у: Милош Ковачевић, Јелена Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности XII, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,2021, 99–115.

 

  1. Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020, 340 стр., Фолклористика 6/2, 2021, 357–361. [приказ]

 

  1. Димитријевић, Јована. Методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића, Књижевност и језикLXVII/2, 2020, 425–438.

 

  1. Ново у српској етнолингвистици (О вредностима у српском језику), зборник радова, књига 2, ур. Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2019, 199 стр.), Књижевност и језик LXVII/1, 2020, 217–220. [приказ]

 

  1. Гордана Штрбац, Фразеологија о човеку и човек у фразеологији, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2018, 284 стр., Славистика XXIV–2, 2020, 491–493. [приказ]

 

  1. Речник славеносрпског језика (огледна свеска), приредили: Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић, Александар Милановић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 299 стр., Преводилац 1–2 (83), 2020, 68–70. [приказ]

 

  1. О важном зборнику српске традиције (Од вештице до светице: жена у говору и народној култури: тематски зборник; Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Удружење истраживача Haemimontana, Ниш, 2019; ур. Недељко Богдановић, 232 стр. + илустрације), Језик данас 15, 2020, 41–46. [приказ]

 

  1. О речима које се растају са смислом, Гордана Ђерић, Речник сувишних речи, Књижарница Златно руно и Институт за европске студије, Београд, 2019, 211 стр., Преводилац 3–4/20, 2020, 74–76. [приказ]

 

  1. Димитријевић, Јована. То је заиста кринџ(О новом англицизму у српском језику), Језик данас 13, 2019, 38–40.